Arifi: Aktuelne partije u Dolini su diktatorske, Preševo bez ekonomoskog plana

U vezi ekonomskog razvoja, posebno u opštini Preševo, Arifi kaže da je ekonomski razvoj u rukama diletanta, amatera, ljudi koji nemaju ideju za ekonomiju.

Za lokalne institucije, on kaže da su sve politizovane, čak i škole, koje trebaju da se depolitizuju u celini.

Počinjemo intervju sa programom i vašom vizijom za lokalnu administraciju u Preševu. Šta biste uradili drukčije?

Šćiprim Arifi: Mi bismo uradili sve što oni nisu radili godinama. Mi treba da shvatimo da su ljudi koji se nalaze u opštini došli iz vremena postkomunističke edukacije. Ovo pokazuje da oni nemaju afiniteta i stručne nadležnosti za upravljanje. Sve što je do sada urađeno, nije da ništa nije rađeno, nije rađeno stručno, nego je urađeno u toj formi da se uključuje lični interes. Realizovane su stvari tako da su aktuelne partije i određeni ljudi zadovoljavali lične i grupne interese, da bi garantovali vlast i ubuduće. Tako da sve treba ponovno konsolidovati. Za nas je najvažniji ekonomski razvoj. Mi znamo da u opštini Preševo funkcioniše posebna Kancelarija za ekonomski razvoj. U toj kancelariji rade ljudi koji prvenstveno ne znaju jezik svetske ekonomije, engleski, na tom nivou, ali nemaju ni kapacitete, ne želeći lično da oštećujem. Jednostavno kažem to jeru su opštinski zvaničnici. Nemaju nadležnosti i stručnu edukaciju da znaju kako funkcionišu fondovi, odnosi sa međunarodnom zajednicom, kako treba razgovarati sa investitorom koji je zainteresovan da dolazi ovde. Zatim, usko su povezani sa partijom i lokalnom vlašću, koji u jednoj ili drugoj formi, diriguje kancelariju za ekonomski razvoj da radi ono što je u njihovom interesu i u interesu partije.

Koji su zahtevi vašeg programa u oblasti zdravlja?

Šćiprim Arifi: Naš stav je da je Dom zdravlja politizovan i da je to problem koji utiče na život naših građana. Radnici ove institucije su ljudi koji su i u predsedništvu i predsednici stranaka, ljudi koji su znatno uključeni u politička zbivanja. Automatski, njihovom voljom ili ne, u ovoj formi si politizovan i ne možeš primeniti Hipokratovu zakletvu. Mi ćemo depolitizovati u celini Dom zdravlja. Jedna forma depolitizovanja je da prvenstveno nećemo uključivati lekare koji rade u Domu zdravlja u naše političke strukture. Druga forma je da se podučavaju stručni ljudi koji se nalaze u Domu zdravlja. Mi treba da njima omogućimo pristup u globalnoj medicini, koja se menja vrlo brzo. Svake godine izlazi nešto novo u medicini, posebno sad kada je uključena i tehnologija, koja je neophodna za kvalitetne zdravstvene usluge. Naše osoblje Doma zdravlja ćemo podučavati putem raznih treninga ne samo unutar nego i van zemlje. Treća forma je da stručni ljudi koji rade tu budu sluge. Ovaj mentalitet treba da imamo u svim preduzećima. U Domu zdravlja treba humanost biti pre svega. On koji radi kao doktor, nije privilegija raditi kao doktor, nego je odgovornost i usluga građanima.

Koji su vaši ciljevi u oblasti obrazovanja?                  

Šćiprim Arifi: Takođe i u obrazovanju ćemo imati isti pristup. Mi ćemo identifikovati probleme konkretno, i pre nego što ulazimo u vlast, jer mi smo u fazi identifikovanja problema. Ove tri forme koje sam pomenuo za zdravlje primenjivaće se i u prosveti, u školama koje se ovde nalaze. Mi ćemo ih depolitizovati, podučavaćemo i izgraditi mentalitet kod svakog učitelja, jer oni nisu profesori, oni su učitelji koji uče naše nove generacije. Ako ih edukujemo politički, ne kvalitetno, onda mi stvaramo generaciju koja ne radi za dobrobit našeg stanovništva. Mi već vidimo u kom pravcu ide naša generacija. Ima mnogo čega za pohvalu, ali ima puno toga i za kritiku. Za to nisu odgovorni samo roditelji, nego odgovornost imaju i učitelji. Tako da ćemo mi uraditi te korake, depolitizovaćemo škole, podučavaćemo nastavnike i izgradićemo mentalitet da su oni samo služe ovom društvu, ništa više.

Prelazimo u jednu oblast koja nije nadležnost lokalne vlasti, oblast pravosuđa i sudova. Šta mislite o ovom problemu?

Šćiprim Arifi: Mi smo ovu problematiku shvatili vrlo ozbiljno. Inicirali i realizovali smo peticiju, koju smo poslali relevantnim institucijama da nam vrate sud, jer se desila politička greška koja utiče na građane tehnički. Bojkotovan je popis stanosništva i putem popisa vlada Srbije to odmah iskoristila, kao da je čekala da mi uradimo tu grešku. Iskoristila je to tehnički, i to nije u redu, jer može da se desi greška, može da se desi da „naši polički lideri“ imaju svoje lične i grupne interese, i da zbog toga ne treba da se kazni celo albansko stanovništvo. Ja ovde vidim vladu Srbije u poziciji da preispita mišljenje o sudovima i tužilaštvom, da prihvati našu peticiju građana, koja je urađena vrlo korektno, konkretno i transparentno, i da što brže vrati sud u zgradi koju imamo.

Još jedna oblast koja nije u nadležnostima lokalnih vlasti, međutim kontinuelni je zahtev albanskih političkih partija, a to je bezbednosno stanje, odnosno demilitarizacija regiona. Kakve zahteve imate vi?

Šćiprim Arifi: Našim programom predviđamo da prvenstveno mi treba menjati komunikaciju, odnosno politički govor. Politika koja se vodila, posebno u poslednjih osam godina u Preševu bila je politika koja je koristila jezik u jednoj formi pretnji prema vladi i centralnih vlasti. Ako ja nakon rata kažem da ćemo ovde stvoriti veliku Albaniju, ili Iliridu itd, svtare koje su se čule ovde, onda mi treba shvatiti da ove reči neće ići na prazno, neće ostati samo u našem kraju nego će se čuti i dalje. To se čulo u Beogradu, i još dalje u Briselu, Vašingtonu. I šta smo uradili, sebe smo napravili faktor nestabilnosti u regionu. Na drugoj strani, ovo mesto ima ljudi koji rade, imaju kompanije, ljudi koji su integrisano ivde. Svi imaju lične karte, plaćaju takse, i definitivno su ljudi koji ne prete bezbednošću. Znači mi smo ljudi koji ne rizikujemo bezbednost i zbog toga ovde ne treba imati militarizacije.

I poslednje pitanje, ekonomski razvoj regiona?

Šćiprim Arifi: Ekonomski razvoj je trenutno u rukama diletanta, amatera, ljudi koji nisu edukovani za ekonomiju, nemaju nikakvo ekonomsko iskustvo, a takođe, što je vrlo vazžno, ne znaju sa vode politiku za ekonomski razvoj. To je problem. Ovi ljudi koji nas danas vode, nemaju ideju za ekonomiju. Neko okrivljuje Srbiju, ali ja kažem da Srbija nije kriva što mi nemamo puteve, Srbija nije kriva jer mi nismo rešili problem smeća, Srbija nije kriva što mi nismo mogli da igradimo sa dijasporom odnos pouzdanosti, da bismo mogli da podstičemo dijasporu kao faktor ulaganja u našem mestu. Albanci koji rade u Švajcarskoj, Nemačkoj, Autriji, Beligiji i u drugim zemljama, nisu ljudi koji nemaju sredstva. Oni imaju volje da ulažu ovde, međutim nemaju poverenja jer je to izgubljeno ovde. Sada se svako plaši da dolazi ovde i da ulaže, jer se plaše da ne ulazu u igrama ovih sa davanjem mita, korupcije i birokratije, koja se koristi kao mekanizam da ulaziš u štos. Srbija ovde nije kriva, ovde smo mi krivi. Zbog toga, ekonomski razvoj je trenutno u pogrešnim rukama. Ovo treba da se stavlja van snage od naših građana, u opštini Preševo. Mi smatramo da ekonomski razvoj i stručno upravljanje opštine treba ići u kombinaciji sa izgradnjem socijalnog dobrobita građana. To je naš pristup. Takođe, to što znaju i naši građani, da je međunarodna zajednica otišla odavde. Nema nijedne strane organizacije. Da nema izbeglica, niko od međunarodne zajednice ne bi kročio ovde, nikada ne dolazi nijedna strana organizacija za saradnju za neki projekat. Pitanje je, zašto je to tako? Da li je to rezultat rada građana ili lokalnih vlasti. Da li su oni doneli ovu situaciju da se strane organizacije plaše da dolaze ovde da sarađuju, ili Srbija je kriva jer stranci ne dolaze ovde. Ovde mi nismo mogli reflektovati kod drugih da smo za saradnju, da smo korektni, da radimo za dobrobit naših građana. Mi smo pokazali da smo diktatori. DPA, PDD, DP i sve partije koje su do sada postojale, pokazale su da znaju da rukovode samo diktatorskim načinom sa našim građanima. Donali su nas u položaj da ležimo po zemlji a oni nam stavljaju nogu u grlo i kažu nam dajte nam opet glasove. To ne funkcioniše i ne treba da funkcioniše. Ako mi albanci znamo da kaznimo ljude koje nas gaze, sada je došao trenutak, kao za naše građane koji žive ovde tako i za one u dijaspori, koji ne treba samo da pričaju, da kritikuju i da se žale, nego konkretno svojim glasovima da ih kazne. Sada je trenutak./Titulli.com/